Devojci pukao film: Dokle će muškarci ganjati sponzoruše i splavarke?

Ovo je pismo djevojke kojoj je dosadilo muško licemjerje i površnost..

Ovo je otvoreno pismo devojke kojoj je dosta muškog licemerja i površnosti. Ona je na jednom forumu otvorila svoju dušu, a mi vam njenu ispovest donosimo u celosti:

“Odmah da vam kažem jednu stvar – nikad nisam bila u fazonu dejtova. To mi je uvek izgledalo nekako usiljeno i veštački. Za nekoga ko kao ja “nosi srce na rukavu” i govori ono šta misli, sve te muško – ženske igrice, glumatanje, pretvaranje u cilju da se jedni drugima dopadnemo ne pije vodu.

Poznajem mnogo muškaraca i žena, imam veliki krug prijatelja, nisam neki osobenjak i namćor. Mnogi bi za mene rekli da sam prijatna i društvena osoba. Usudila bih se da kažem da sam mnogima i omiljeni lik u društvu, ali kad dođe do veza i ljubavi nekako sve to prestaje da važi.

Kada se ugase svetla, vraćam se svome praznom domu i ležem u krevet sama. Ispratila sam mnoge drugove i poznanike u nesrećne brakove. Mogu slobodno da vam priznam da su mi se neki od njih i dopadali, nekima sam to i rekla, ali su oni uvek nekako birali žene koje su umele da njima vešto manipulišu, da im se umiljavaju i dodvoravaju.

Posmatrala sam ih kako između dobrih i “lakih” devojaka uvek biraju manju liniju otpora, sve kao u fazonu zezamo se… Dok jednog dana ni ne primete da su izmanipulisani i završe sa tononom pelena i zatrpani poslom koji mrze kako bi ženi, koju ne vole, koju sve više gledaju kao stranca i u kojoj nemaju ni prijatelja ni saveznika, obezbedili dovoljno novca za frizere, manikire, cipele…

Oni ćute o svom nezadovoljstvu zarad mira u kući. Ćute i sve što imaju da kažu je: “Ona je majka mog deteta”.

To je mantra koja im svakog dana daje snagu da idu na posao, da žive… Linija manjeg otpora.

 

 

nastavak na sledecoj stranici…

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *