Imam 42 godine: Sebi nikad ne dopuštam ovih 10 grešaka…

Ne volim da peglam, i ne peglam zbog muškarca. Ako me voli ispeglaće sam svoju majicu

Prenosimo vam tekst psihologa Elene Spundre, pokazuje kako na ljubav gleda zrela žena.

Imam skoro 42 godine, i s vremena na vreme volim da kažem da ne verujem u ljubav, romansu ili u sreću “do kraja života”. Prema muškarcima sam uglavnom otvorena, i bez ustezanja im stavljam do znanja šta volim a šta ne.

Takođe im bez mnogo okolišanja kažem da idu dođavola.

Nisam oduvek bila ovakva. Ugađala sam muškarcima, kuvala im, kupovala poklone, čekala na njihove poruke, bila spremna da sa njima idem na kraj sveta. Svaki put, bila sam spremna da se dam u potpunosti zbog ljubavi. Ali, ako nisam spremna za to više, da li to znači da ne mogu više da volim?

Kada smo mlađi, uglavnom se tražimo, i to može prilično da boli. Nekad je potrebno da istražiš granice, preispitaš sebe da bi znao ko si.

Zrelost je doba kada se zaista susretneš sa samim sobom. Nakon mladalačke zaslepljenosti i razmišljanjima o žrtvovanju, počinjemo da živimo za sebe.

 

nastavak na sledecoj stranici….

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *