Ne plasim se plakanja,suze mi i prociste srce…

Ja sam zena koja zna sta hoce od ovog svog zivota i neko ko je prosao nesto sto neko drugi nece ni za dva zivota.Ja sam neko cije je srce toliko veliko i toliko emtoivno da me nije nimalo sramota da sednem na plocnik i da placem na sav glas pred svima pa cak i pred strancima.Ja znam da nije sramota plakati i da to moze samo onaj ko ima dusu a takvih je na ovom svetu jako malo.Zar nije bolje sesti i plakati i izbaciti iz sebe sve sto te muci nego mrzeti nekog i lazno se smejati?Ja odbijam da budem lazljivica,ja odbijam da budem neko sa kim mozes kako  hoces.JA ODBIJAM da  budem neko ko se pretvara jer je kod mene sve iskreno i sve cisto bas kao sto mi je i ova moja dusa iskrena i cista i sto ona nije u stanju nikome zlo da pomisli i nikome zlo da napravi.Ne plasim se ja plakanja,suze nekad dodju kao spas jer nekada u tebi sve umire te  su samo one dokaz toga da si ziv, i da postojis.

Nemaju svi taj luksuz da mogu plakati,nemaju svi tu snagu da mogu da se bore  i da se  pri tome kao deca isplacu a  ja sam u dusi dete i bila i ostala i to jedno nevino dete koje je svesno toga koliko vredi ali koje isto tako zna da zivi u svetu u kome se mnogo toga desi i mnogo   bolje u njemu prodji oni koji su losi od onih koji su iskreni i koji su spremni na to da ti pomognu i da ti pruze svoju ruku ali nemaju svi taj luksuz da imaju suze.Nekima su one presusile ali ima i onih koji su se bez duse rodili i koji  nikoga osim  sebe ne vole, koji nikoga osim sebe ne zele.Samo da je njima lepo,ostalim kako bude.JA NISAM TAKVA.

 

Nastavak na sledecoj strani…