Ne plasim se plakanja,suze mi i prociste srce…

Ne plasim se plakanja,suze mi i prociste srce… I zahvalna sam bogu sto uopste imam sa cim da placem jer ima ljudi koji nemaju i koji sve drze u sebi a meni se nekada cini da kad  bih ja drzala onda me ne bi ni bilo,prosto bih se raspala.Ja se svojih suza ne plasim i ne stidim,nekada se jedino sa njima na ovom svetu razumem, nekada samo one mogu da znaju kako mi je zaista i koliko me snazno dusa boli zbog nekih stvari koje su mi se desile.

Zato i pustam ovu bujicu da izadje i spremna sam na to da ce boleti i sigurna sam da hoce ali eto,ja se nekako uvek snadjem,ja nekako uvek izdrzim,ja nekako uvek istrpim.

Ne plasim se ja plakanja, suze mi prociste srce i nakon toga je lako,nakon toga se lakse smejem,kao da mi sav teret sa duse spadne.Ne plasim se ja plakanja jer sam zena koja ima dusu i koja je neko ko se ne stidi svojih emocija.Samo onaj ko voli zna i da pati i place.Ja sam ta.