Zašto je tako teško oprostiti?

Kako da krenemo dalje kada nas ljudi oko nas povrede? Nije lako izaći na kraj s povređenim egom, izneverenim očekivanjima, neuzvraćenim osećanjima. Održavanjem besa imamo privid moći i kao da se svetimo

Da li postoji čovek koji nikada u životu nije bio povređen? Partneri nas varaju, prijatelji izdaju, kolege “sapliću”. I, prirodno je da u početku budemo ljuti, povređeni, razočarani. Ali, u nekom trenutku, ako želimo da nastavimo odnos sa “krivcem”, moraćemo da oprostimo. Čak i kada ne želimo da imamo ništa sa osobom koja nam je izazavala bol, trebalo bi da oprostimo. Zbog sebe. Negativna osećanja, bes, ljutnja, gorčina, ma kako opravdani bili, truju nas. Kako godine prolaze, to breme postaje sve teže, a može nas i potpuno slomiti.

Ipak, čini se da nije tako lako oprostiti. Treba izaći na kraj sa povređenim egom, izneverenim očekivanjima, neuzvraćenim osećanjima… Oproštaj je, kako je govorio Mahatma Gandi, osobina jakih. Slabi ga ne mogu dati. Zašto smo u ovoj oblasti slabi, otkriva sagovornik “Života plus”, psiholog i psihoterapeut Stevo Bajalović, koji primećuje da otpor da nekome oprostimo ima različite korene. Jedan od njih je osećaj snage i izbora, koji nam neoproštaj daje. Kada neko nama drag učini da se osećamo bespomoćno i ranjeno, biranjem da ne oprostimo, dajemo sebi privid ponovo uspostavljene “moći”, objašnjava Bajalović.

– Održavanje besa kao da nam daje osećaj “osvete” i indirektno kompenzujemo ono što nam je učinjeno. Još jedan od razloga je svest o poruci koju šaljemo okolini. U današnjem sistemu vrednosti, koji dobrotu ponekad interpretira kao slabost, stičemo utisak da će nas drugi doživeti kao lake žrtve ako lako opraštamo i da im time dajemo dozvolu da nam ponovo učine nepravdu. Stoga, neopraštanje koristimo kao štit, u želji da ne pošaljemo poruku “možeš me povređivati koliko želiš, ja ću uvek biti tu za tebe” – kaže psiholog.

Ma kako ovo delovalo racionalno, krajnji rezultat je negativan po nas. Posledice povređivanja su, prema rečima psihologa, različite, od besa, razočaranosti, straha da se to ne ponovi, tuge, do stvorenih uverenja da smo možda sami tome doprineli, jer nismo dovoljno dobri, mudri ili oprezni.

 

nastavak na sledecoj stranici….

error: sadržaj je zaštićen !!